Dva i po psihijatra

Podsećamo vas da je počela sa radom i naša prodavnica na internetu: 🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/ Zašto je identitet i dalje problem? Zašto se različitost u našem društvu doživljava kao pretnja, a ne kao činjenica? I kakvu psihološku cenu plaćaju oni koji svakodnevno žive pod pritiskom da se objašnjavaju, dokazuju ili kriju ono što jesu? Danas govorimo o najčešćim psihološkim problemima sa kojima se susreću pripadnici LGBTQ populacije u Srbiji, iz ugla struke i dugogodišnje terapeutske prakse. Gošća psihijatra Roberta Grujičića je psihološkinja i psihoterapeutkinja Jelena Vidić, koja kroz konkretna iskustva iz rada sa LGBTQ osobama govori o internalizovanoj stigmi, strahu od odbacivanja, porodičnim konfliktima, nedostatku podrške, ali i o posledicama stalne društvene nesigurnosti: anksioznosti, depresiji i hroničnom stresu. Otvaramo teme nevidljivog nasilja, psihološkog opterećenja svakodnevice i pitanja mentalnog zdravlja u okruženju u kome se identitet stalno objašnjava, često politizuje ili negira. Različitost se u našem društvu retko posmatra kao lično ili ljudsko pitanje, ona se gotovo po pravilu pretvara u političku temu, teren za ideološke sukobe i simboličke borbe. Istovremeno, vidljivost i prava LGBTQ osoba nisu nastali spontano, već su rezultat dugotrajne borbe za priznanje, sigurnost i elementarno dostojanstvo. Upravo zato što su izboreni, a ne poklonjeni, oni se često dovode u pitanje, relativizuju ili predstavljaju kao nametnuti. Pričamo i o ulozi terapeuta, važnosti bezbednog i neosuđujućeg prostora, kao i o mehanizmima otpornosti koje LGBTQ osobe razvijaju da bi očuvale psihološku ravnotežu. Govorimo o mentalnom zdravlju, društvu i odgovornosti koju svi delimo. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Prvo jedna lepa vest - počela sa radom i naša prodavnica na internetu:🛍️Dva i po psihijatra webshop 👉 https://podmedia.rs/dva-i-po-psihijatra/U poslednje vreme sve češće je korišćenje pojma narcizam kao etikete kojom se objašnjavaju svi toksični odnosi. Kao i fraze "toksični odnos". Ipak, narcizam je složen psihički fenomen koji ima razvoj, funkciju i cenu.Da li je narcizam uvek patologija ili je ipak neophodan uslov da bi se uopšte izgradilo "ja“? Gde prestaje zdravo samopouzdanje, a gde počinje odbrana od unutrašnje praznine? I zašto danas tako lako govorimo o narcizmu drugih, a gotovo nikada o sopstvenom?Psihijatar Mihailo Ilić i psihološkinja i psihoanalitičarka Renata Senić razgovaraju o razlikama između zdravog, ranjivog i patološkog narcizma, o mehanizmima grandioznosti i idealizacije, ali i o sramu, zavisti i krhkosti koji se nalaze ispod spoljašnje slike moći.Otvara se pitanje granice: kada narcizam postaje problem za osobu samu, a kada za njeno okruženje? I da li je savremeni svet - kultura uspeha, vidljivosti i stalnog poređenja - pogodno tlo za njegovu eskalaciju ili samo ogledalo onoga što je oduvek postojalo?Fokus današnje priče je na "sivim zonama“ ličnosti, na mestima gde prestaju jednostavne podele i počinje stvarno razumevanje psihičkog života. Da raščistimo već jednom sa pričom o tome šta narcizam jeste, ali i šta sigurno nije.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Ako ste kao mali, iz zabave pred publikom objašnjavali šta sve znate o Tutankamonu, bili ponos i dika svojih roditelja svirajući za prijatelje Betovena na klaviru ili za svaki uspeh u školi, peticu ili savršeno odigranu utakmicu dobijali pohvale i nagrade, stigli ste na pravo mesto. Da, bili ste u problemu, a ukoliko se i daje držite agende da samo socijalno visoko vrednovano provođenje vremena znači odmor ili kvalitetno utrošeno vreme, možda, ma ne možda, definitivno i danas jeste u problemu. Ambicija je jedna od onih reči koje zvuče moćno, gotovo obavezno poželjno. Ali, šta zapravo podrazumevamo kada kažemo da je neko ambiciozan? I gde je granica između zdrave ambicije i one koja nas polako troši, gura u hronično nezadovoljstvo ili stalni osećaj da nikada nismo dovoljni? Mi, sami, kao bića, nismo dovoljno dobri? Olivera i Roberto danas razgovaraju o ambiciji onako kako se ona zaista živi, a ne kako se prodaje u motivacionim parolama. Da li je svaka ambicija dobra? Šta stoji iza osećaja da moramo više i možemo bolje , i kako razlikovati unutrašnji poriv od nametnutih očekivanja okoline? Šta je sa preteranom ambicijom, onom koja se maskira kao disciplina i uspeh, a zapravo vodi u sagorevanje, anksioznost i gubitak kontakta sa sobom? Kada ambicija prestaje da bude pokretač, a postaje pritisak? I kako pronaći meru koja je lična, realna i održiva? Na kraju, vraćamo se jednostavnoj, ali često zaboravljenoj istini: promena je neizbežna. Kao voda koja uvek nađe svoj put, i mi možemo naučiti da se krećemo kroz život bez lomljenja, sa više poverenja u sopstveni ritam i želje, i možemo pronaći zdravi balans. Setimo se samo da ne moramo uvek da jurimo uzbrdo da bismo stigli tamo gde treba. Nekad je dovoljno da zastanemo, oslušnemo sebe i dozvolimo da se put sam pokaže. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

U vremenu u kojem svi govore, a malo ko zaista sluša, veština komunikacije postaje pitanje preživljavanja. Ne preterujemo: živimo u konstantnoj buci: digitalnoj, emocionalnoj, društvenoj. A upravo iz te tačke polazi razgovor psihijatra Mihaila Ilića i naše gošće, profesorke Zorice Tomić, komunikologa i autorke knjige Preživeti haos Ovo nije klasična epizoda o "boljoj komunikaciji“. Ovo je seciranje načina na koji se reči danas gube, pogrešno tumače, preusmeravaju, prelamaju kroz strahove, tempo života i neprekidna očekivanja. Mihailo i profesorka Tomić otvaraju pitanja koja izbegavamo: kako prepoznati sopstveni obrazac komunikacije? Kako biti jasan u svetu u kome se komunikacija raspada na fragmente? Šta znači razgovarati u doba konstantnog preopterećenja i površnosti? I gde je u svemu tome granica, ona na kojoj čuvamo sebe, ali i odnos sa drugima? U epizodi se ne traže brza rešenja. Naprotiv: razgovor ulazi u dubinu, u podtekste, u ono što ljudi najčešće prećute, a što najviše određuje način na koji živimo jedni sa drugima. A kroz celu priču provlači se i simbolika promene, jer komunikacija je živa stvar, menja se zajedno sa nama. Zato je ovde i Rosa, prirodna baš kao i promena, kao podsetnik da jasnoća, fleksibilnost i otvorenost nisu luksuz, nego neophodnost u svetu koji se menja brže nego ikad. Ovo je epizoda za sve koji žele da razumeju ne samo kako da govore , već kako da dopru. I da usred haosa nauče ono najvažnije: da se razgovor može preživeti, ali i preoblikovati. 🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena. Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/

Roberto i Irena Orlović otvaraju temu koja se obično gura ispod tepiha: kako zapravo izgleda život kada ga više ne posmatraš sa razdaljine, nego ga živiš punim plućima, sa svim njegovim pukotinama, lomovima i malim trijumfima.Čuvena psihoterapeutkinja i magistar psiho-socijalnog rada, Irena Orlović, osnivačica izdavačke kuće „Harfa“ i istoimene škole, žena koja je istovremeno i stručnjak i majka troje dece, otvoreno je sudarila tradicionalne obrasce sa modernim roditeljstvom. U njenoj priči prelamaju se pitanja porodične dinamike, uticaja odnosa na razvoj deteta, rana iskustva koja postaju tihe traume, ali i verovanje da je promena uvek moguća i da upravo od nje počinje ozdravljenje.Irena govori bez štita i bez dramaturgije: o iskustvima koja su je menjala, o trenucima kada se činilo da se tlo pod nogama pomera, o tišini koja ume da bude i spas i kazna. Roberto, naviknut na razgovore sa ljudima koji nose težinu svakodnevno, ovde preuzima drugačiju ulogu; on ne objašnjava, ne „prevodi“, nego sluša, produbljuje, voli da zastane na jednoj rečenici i otkrije šta sve može da stoji iza nje.Život, kako ga Irena i Roberto otvaraju, nije romantična konstrukcija nego sklapanje komada koje niko osim tebe ne vidi. A možda je baš u tome i cela stvar: u spremnosti da se pogledaš bez ukrasa i da kažeš: ok, ovo sam ja, i idem dalje.Ovo je epizoda koju će mnogi preslušati dva puta, ne zato što je teška, nego zato što je tačna.I upravo tu, u toj tihoj i neprimetnoj transformaciji, pojavljuje se i Rosa. Prirodna baš kao i promena, ona stoji kao mala metafora cele epizode: voda koja nikada ne žuri, ali uvek pronađe svoj put. Kao podsetnik da se i mi menjamo stalno, ponekad protiv svoje volje, ponekad zato što moramo, a ponekad zato što smo konačno odlučili da živimo onako kako možemo, a ne onako kako nam se nametalo.🌿 Epizodu podržava Rosa - prirodna, baš kao i promena.Dodatni sadržaji su na raspolaganju i na YouTube kanalu za članove, kao i na Patreonu. Podržite nas i pretplatite se za naše ekskluzivne sadržaje: https://www.patreon.com/c/dvaipopsihijatra/