Kako da izgradite dobar život

Da li ljubav ima rok trajanja? Da li su navike i rutina ubica strasti, koliko je važna kvalitetna komunikacija da ljubav “preživi”, kakav je uticaj ljubomore i nesigurnosti, razlika u obrazovanju, socio-ekonomskom statusu, stresa, finansijske nesigurnosti, imanja ili nemanja dece… neka su od pitanja o kojima je bilo reči u ovoj epizodi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" psihoterapeutkinje Dunja Vesić i Iva Branković pričale su o jednoj od omiljenih tema – ljubavi, a to nije uvek samo ljubav. Krenulo se redom, jer svaka veza ima svoj početak i svi imamo neku predstavu (nekad pogrešnu) o ljubavi, da bismo stigli i do kraja, a u vezama je to raskid – i šta posle toga.Pričalo se o tome zašto su granice i izgradnja ličnog identiteta važni za opstanak veze ali i oporavak pošto veza doživi kraj.Priča koju matičar priča na početku sklapanja braka je "potpuno iluzorna", rekla je Dunja Vesić, govoreći o pogrešnim uverenjima o ljubavi. "To su neka obećanja i lepe želje ali bih stvarno volela tu da vidim neke tačke koje se događaju u odnosima i da se obavežemo da prolazimo kroz procese. Kad god to slušam, iritira me. Ima pogrešnih rečenica. Preskače se ono što je ključno, a to su procesi i promene, udaljavanja i približavanja..."Najbolja smo verzija sebe onda kad smo zaljubljeni, odnosno najprihvatljivija za tu osobu sa kojom smo, rekla je Iva Branković.Neka od pitanja o kojima smo pričale su i koja su to pogrešna uverenja ljubavi i o granicama koje uništavaju odnos i da li je odsustvo granica već početak kraja "veze". Da li su prećutne pretpostavke o vernosti dovoljne ili je neophodno razgovarati o granicama? Šta prevara znači za identitet osobe koja je prevarena i da li prevara može biti prilika za redefinisanje ličnih vrednosti i prioriteta u ljubavi?Podkast Kako da izgradite dobar život deo je produkcije Velikih priča #psihologija #podkast #dobarzivot #velikeprice Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 2025. ušli smo u vrlo posebnoj atmosferi, koju bismo mogli da opišemo rečima: Nova godina, a sve gori. Od početka novembra imali smo više od 40 različitih protesta – najveći na Slaviji i studentske blokade koje traju, kao izraz nezadovoljstva koje je kulminiralo od pada nadstrešnice u Novom Sadu.Zato u novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o uticaju politike na mentalno zdravlje, apatiji i pobuni. Kako događaji koji nas pogađaju utiču na naše emocije i reakcije, razgovarala sam sa psihološkinjom Inom Poljak i psihoterapeutkinjom Ivom Branković.Ina Poljak je objasnila kako dolazi do društvene pobune i na koji način okolnosti, kao što su nepravda ili osećaj nemoći, utiču na psihu i podstiču ljude na akciju.“Dogodi se nešto kao što je pad nadstrešnice koji u ljudima izazove bes koji je povezan sa tugom i osećajem da se desilo nešto što nikako nije smelo da desi. I to smo imali sa Ribnikarom samo što je situacija bila potpuno drugačija, uzrok je bio širi društveni kontekst. To je nešto što se dešava i u drugim državama, i koliko god da je bilo užasno, a jeste, nije postojao niko ko je direktno odgovoran – imenom i prezimenom. Ovoga puta postoji. Pala je nadstrešnica i neko je odgovoran zašto je do toga došlo”, ispričala je Ina Poljak. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihijatrom Mihailom Ilićem sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije i Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, psihološki smo pretresli neke od najboljih i najpopularnijih serija (a i filmova).Koliko serije mogu pomoći da bolje prepoznamo neke psihološke pojave i procese (da možda prepoznamo stvarnog psihopatu), šta popularne serije govore o nama i šta možemo da naučimo iz likova i problematike sadržaja koju bindžujemo?“Sve”, reći će Mihailo na početku.Oduvek su umetnici razumeli bolje ljudsku prirodu nego naučnici. “Često pominjem Frojdovu izjavu o tome kako nije on otkrio nesvesno, već umetnici i filozofi, a da je on samo otkrio naučni pristup kako se to izučava. Kroz umetnost učimo o životu možda bolje nego iz bilo kog drugog izvora”, objasnio je Mihailo.Bilo je priče o svemu pomalo – od “Sopranosa”, preko “Monsters” i “Baby Reindeer”, “Succession”, “The Bear”, “Severance”, “Scenes from Marriage”, pa do “Dr Haus” i “Sex & City”, čak se setismo i “Ali Mekbil”, pa zamalo da se vratimo do “Dinastije” i psihološke analize lika Adama Karingtona (nismo). Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Mnogi ljudi su odrasli sa uverenjem da ne treba da se hvale, da treba da budu skromni i puste da njihov rad govori umesto njih. Problem sa ovom filozofijom je što drugi često neće znati šta sve vi znate a to će potencijalno uticati na vaš dalji razvoj i prilike koje (ne) dobijate. Kako onda pokazati šta sve znamo i prezentovati svoje veštine, bilo da je u pitanju razgovor za posao ili javni nastup? Kako srušiti lične barijere na tom putu, ali i neke predrasude, govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 59. epizodi podkasta.Da li je prvi utisak stvarno toliko važan? I šta sve utiče na dobre prezentacijske veštine?U čemu je razlika između prezentovanja svojih znanja, umeća i veština i hvalisanja? Zašto neki koje "nije blam da se hvale" brže napreduju?Da li može da se nauči nastup pred ljudima zarad ostavljanja dobrog utiska? Kako se uče prezentacijske veštine? Kako se izboriti sa tremom i nervozom? Kako predstaviti sebe i pričati o sebi? Zar nismo svi sticali znanja i stručnost da bi to nekome na određeni način koristilo? I zašto je važno da nekada baš ti govoriš o sebi a ne da čekaš da neko "prepozna tvoj rad"? Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Čini se možda da sve znamo o „burnoutu“ ili „izgaranju“ na poslu jer je o tom sindromu mnogo rečeno, ali da li znamo šta treba da radimo kada sagorimo od posla? O tome je govorila psihoterapeutkinja Mia Popić u 58. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“. Da li ljudi generalno umeju da prepoznaju „burnout“ i šta bi trebalo da rade kada primete simptome?Kako „popraviti“ situaciju kod „izgaranja“ na poslu?Da li „burnout“ treba da dijagnostikuje stručnjak i da li mora stručnjak da nam kaže šta da radimo? Ili možemo nešto da učinimo sami da pomognemo sebi?U čemu su razlike između umora, stresa i „burnouta“?Kako nas telo upozorava? A koji su psihički simptomi?Šta se radi u situacijama kada se „pregori“ od količine posla i stresa?Kako se oporaviti? I šta u situacijama kada nije moguća promena posla i otkaz? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Serija "Baby Reindeer" (Mali irvas) otvorila je mnoga pitanja, pre svega problem proganjanja, traume i seksualnog zlostavljanja. U ovoj epizodi mi ćemo se fokusirati na problem mentalnog zdravlja koji ima progoniteljka u seriji, Marta, a to je erotomanija koja uključuje jednostranu zaljubljenost i opsesivnost. To su emocije koje se pojavljuju u partnerskim odnosima i nisu nam ni toliko nepoznate jer je svako nekad osetio neuzvraćenu ljubav ili je na trenutke možda bio opsednut nekom osobom, ali je pitanje kada ove emocije prelaze u nešto što onda postaje problem. O tome kako to prepoznati i šta možemo da učinimo razgovaramo u 55. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". Progoniteljka Marta ima poremećaj koji se naziva erotomanija, šta to znači?Jednostrana zaljubljenost nije nešto neuobičajeno, dešava se da se emocije pojave samo kod jedne strane, ali kada je to u nekim granicama a kada prelazi u preterivanje i opsesiju?Kakva je veza opsesije i zaljubljenosti i šta je nezdrava opsesija?Kako prepoznati patološku opsesivnost kod sebe i kod drugog i da li neko ko gaji jednostrane emocije i postaje opsesivan biva toga svestan?Videli smo šta je Marta uradila Doniju, a na koji način šteti sebi? Da li je moguće pomoći osobi koja gaji jednostrane emocije prema nekome ko nije njena liga i postaje opsednuta tom osobom a zatim počinje i da je proganja?Ovde se pojavilo i pitanje empatije sa Martom jer ona ima problem sa mentalnim zdravljem. Da li postoji neki savet kako bi se trebalo odnositi prema ljudima koji prelaze granice u odnosu sa nama zbog svojih problema? Vidimo iz serije (rađene po istinitom događaju) da je nemoguće znati unapred da ljubaznost prema ljudima može da proizvede da neko postane žrtva opsesije i proganjanja. Da li možemo nekako da se zaštitimo (iako smo videli u seriji da ni policija u nekim trenucima nije mogla da zaštiti Donija od Marte) i da li mogu da nam pomognu neka rana upozorenja da prepoznamo erotomana i progonitelja? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ima jedna floskula koju ljudi izgovaraju, a to je: usmeri se na rešenje a ne na problem.Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između loših veština rešavanja problema i psiholoških poremećaja. Kada se nalaze pod istim nivoima visokog stresa, osobe koje imaju neodgovarajuće veštine rešavanja problema imaju znatno više anksioznosti, depresije i opšteg negativnog afekta od osoba koje imaju odgovarajuće veštine rešavanja problema. Kako se zaista rešava problem tako što ćeš se usmeriti na rešenje, o tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

O gaslajtingu se mnogo priča a mi smo odlučili da u 50. epizodi razgovaramo o tome zato što gaslajting preti da postane nešto što pokriva širok spektar iskustava i samim tim izgubi svoje značenje, te treba razlikovati kada nešto jeste gaslajting a kada nije jer se termin koristi često u raznim kontekstima.Prema rečniku Merriam-Webster, 2022. godine je "gaslight" proglašena za reč godine a njeno značenje se može objasniti kao oblik psihološkog zlostavljanja u kojem osoba ili grupa svojim postupcima utiče toliko na drugu osobu da ova počinje da preispituje sopstveni razum, sećanja ili percepciju stvarnosti. Osobe nad kojima se dešava gaslighting (za takvu osobu se kaže da je gaslight-tee) manifestovaće zbunjenost, anksioznost, nepoverenje u sopstvene akcije, baš kao i lik Pole u filmu "Gaslight" (Plinska svetlost) reditelja Džordža Kjukora (1944) po scenariju Patrika Hamiltona, sa Ingrid Bergman i Šarlom Boajeom u glavnim ulogama.Šta je ponašanje za koje kažemo da je "gaslajt"?Zašto je tako teško nekada prepoznati gaslajt?Baš zbog teškoće definisanja i prepoznavanja upadamo u zamku da ga ne prepoznamo ili da neko ponašanje pogrešno nazovemo "gaslight". Šta jeste a šta nije gaslajting?Zašto ljudi gaslajtuju? I kako gaslajtuju?Ko sve može da gaslajtuje, a ko je podložan da bude žrtva gaslajtera? Da li su žene češće žrtve gaslajtera?Kako se oseća neko ko je bio žrtva gaslajtinga, šta se dešava sa tom osobom i kakva su iskustva sa psihoterapije?Šta može da se uradi? Kako se otkačiti od gaslajtera, kako se spasti gaslajtinga? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kako da naučite da kažete „ne“ jedno je od čestih pitanja na koja stručnjaci iz psihologije pokušavaju da odgovore zato što je to ujedno i pitanje koje ljudi često postavljaju. I čućete da će vam mnogi reći da su zamišljali kako će razgovarati i da su spremili rečenice koje će izgovoriti u nekoj situaciji i na kraju priznati da nisu rekli „ne“ nego da su pristali na nešto što im ne odgovara.Priča o tome kako reći „ne“ u stvari je priča o asertivnosti, koja nema baš adekvatan prevod na naš jezik, a to je sposobnost da drugima postavimo granice, da se zauzmemo za sebe i ponašamo u skladu sa svojim osećanjima, potrebama i interesima. Šta sve znači biti asertivan i zašto nam je važna i potrebna ova osobina?Jedan paradoks je da ovu veštinu praktikujemo kao deca, a kroz odrastanje je izgubimo i kao odrasli završimo na treninzima i radionicama kako bismo je naučili ponovo.Zašto radionice i praktikovanje naučenih rečenica asertivnosti nisu baš od pomoći?Asertivnost ne može da se nabuba i možda zbog toga neki ne uspevaju da kažu to „ne“.Gde se uči i kako se praktikuje asertivnost? Zašto je ljudima teško da prevale to „ne“ i kako pristanu na nešto što im ne odgovara? Kada ljudi nauče da osećaju i da ostanu neko vreme sa svojim osećanjima umesto da pobegnu od njih, asertivnost dolazi spontano. Ne trebaju nam veštine da ih nabubamo. Kako postati i ostati asertivan, saznajte u podkastu „Kako da izgradite dobar život“.  Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Znamo da ne postoji recept za ljubav ali volimo da čujemo koliko je čega potrebno brojčano da bi veza uspela. Na primer koliko seksa, koja je najbolja razlika u godinama, koliko je potrebno da se neko preboli, nakon koliko meseci je u redu da kažemo „volim te", kad tačno je okej da se uselimo zajedno, ali i koliko incidenata je dovoljno da bih izašao/izašla iz ove priče. U 46. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo tome koliko čega je potrebno za dobru vezu i zašto brojevi ne igraju nikakvu ulogu.Zašto ljudi često postavljaju neka od spomenutih pitanja ako nema tačnog odgovora? Parovi često dođu na terapiju sa pitanjem koliko često treba imati seks u vezi, šta je pozadina pitanja o tome?Kada bi trebalo nekome reći "volim te" i zašto je ovo pitanje ljudima toliko važno? Zašto se onda rade istraživanja ako ne bi trebalo da guglamo odgovore na ova pitanja i ako brojevi ne igraju važnu ulogu u vezama?Zašto mislimo da nam je potrebno da nam neko kaže kako se tačno stvari rade i zašto nam u partnerskim odnosima ne trebaju brojevi? Kako proveriti, ne sa Guglom nego sa sobom, koliko čega nam zapravo treba u vezi?Na kraju pustimo brojeve, ali kako i šta umesto toga? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Neuspeh je druga strana medalje svakog uspeha. Isto vaši i za greške. I to će reći svaki iskren uspešan čovek. Da je mnogo puta na tom kretanju ka svom cilju ili nekom uspehu, grešio i da se osećao kao potpuni gubitnik.Ova epizoda bi mogla da bude neka vrsta pravde za neuspehe i greške ali bez namere da zvuči kao da vas pozivamo da grešite što više. A grešimo svi i svi imamo neuspehe, frustracije i borbe, ali se toga mnogo plašimo i osuđujemo se zbog čega nekada ne možemo da nastavimo dalje.Zato sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama, razgovaramo o drugoj strani uspeha o kojoj se uopšte ne priča – a to su greške i neuspesi i da možemo biti uspešni iako grešimo.Zato ćete uskoro moći da gledate specijalno izdanje podkasta “Kako da izgradite dobar život” koji smo nazvali “CV neuspeha”, u okviru kog će poznate i uspešne ličnosti otvoreno da govore o svojim neuspesima koji su druga strana medalje njihovog uspeha. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.