Pantelićev Georeport

Španci se više ne dele na frankiste i antifrankiste, već na antifrankiste i antiantifrankiste, sa jednakim nabojem, održavajući u životu teoriju o dve Španije koje su naučile da žive jedna pored druge, ali ne i zajedno. Nijedan član PSOE ne može da pređe preko činjenice da je Narodnu partiju osnovao Manuel Fraga Iribarne, Frankovo političko dete. Na drugoj strani, i narodnjaci imaju čitavu lepezu istorijsko-kulturoloških motiva zbog kojih je koalicija sa socijalistima isključena.Identitetske razlike su toliko velike da bi i sam pokušaj kreiranja velike koalicije predstavljao neoprostivu izdaju. Španija nema konsensualni bipolarni politički sistem kao Nemačka, već konfliktualni. Velika koalicija bila bi smrtonosna i za socijaliste i za narodnjake, budući da bi posle tog iskustva, na sledećim izborima, obe političke formacije bile pregažene od ekstremne levice, odnosno ekstremne desnice. Odnosno, PSOE bi završio kao grčki PASOK, a narodnjake bi zadesila sudbina republikanaca (bivših degolista) u Francuskoj. Sa ekstremnom levicom i ekstremnom desnicom u borbi za vlast, ne bi bila ugrožena samo stabilnost Španije, već i njen opstanak kao takav Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Bitka za dominaciju nad planetom u 21.veku će se voditi u Tajvanskom moreuzu. Kina ne može da postane najjača sila na svetu bez Tajvana, SAD ne mogu da ostanu planetarni hegemon ako ispod njihovog kišobrana nije “nepotopivi nosač aviona”, kako je Tajvan definisao američki general Daglas Mekartur tokom Korejskog rata. Američki i kineski generali se slažu da u sledećoj deceniji može da bukne rat na zapadnoj obali Pacifika dok se na obe strane navikavaju na ideju da bi moglo da dođe do konflikta.Tajvan je već jednom bio moneta za potkusurivanje u odnosima Vašingtona i Pekinga i zato u Tajpeju strepe od Donalda Trampa, trgovca zalutalog u politiku, dovoljno narcističnog i naivnog da zbog jednog ili par unosnih kratkoročnih poslova dovede u pitanje geostrateške prednosti i pozicije SAD na duge staze. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novom Pantelićevom Georeportu govori se o motivima i pozadini pisma nemačkog kancelara Fridriha Meca o Ukrajini i proširenju EU. Objašnjavamo šta znači „postepeno članstvo“ za države Zapadnog Balkana a šta sui generis rešenje za Ukrajinu, odnosno zašto „postepeno članstvo“ ne znači blokiranje Srbije i komšijskih zemalja i zašto će trebati još mnogo vremena da prođe pre nego što Ukrajina postane punopravna članica. Na stolu je i nova američka realnost u vođenju spoljne politike, odnosi Vašingtona i Moskve, relacije između SAD i EU u svetlu nove podele sveta na interesne sfere između velikih sila. Deo Georeporta posvećen je Srbiji koja umesto da ispunjava domaće zadatke, kreira nove probleme i dovodi u pitanje ispregovarane uslove sa EU. Na drugoj strani Crna Gora napreduje ka ostvarenju cilja da postane članica EU u 2028. ili 2029. godini i u tom kontekstu Podgorici ide u prilog da Island uskoči u isti voz kao i da Ukrajina dobije status sui generis unutar EU. Bosna i Hercegovina i Kosovo su u lošijoj poziciji od Srbije. Milorad Dodik je izašao iz ugla i ponovo je najjača politička figura u BiH zahvaljujući napravljenom dilu sa Amerikancima, a bošnjačka politička elita je potpuno dezorijentisana usled promene politike Vašingtona. U Prištini Aljbin Kurti plete mrežu za uspostavljanje potpune kontrole nad Kosovom.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMpČitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se bavimo promenom vlasti u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj i u Rumuniji. U sve tri zemlje su nacionalisti i ultranacionalisti odigrali važne uloge, bez obzira na to da li se kvalifikuju kao proevropske, evroskeptične ili čak antievropske, u promenama vlasti u Budimpešti, Sofiji i Bukureštu.Tisa Petra Mađara ima dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu i prema najavama trebalo bi da približi Budimpeštu Briselu, dok je veliko pitanje kojim putem će krenuti Bukurešt i Sofija.Za razliku od Mađarske, Rumunija i Bugarska nisu postavljale klipove u točkove EU, štaviše, ako izuzmemo ponašanje Bugara prema Severnoj Makedoniji, bili su prilično konstruktivni, pogotovo kada je u pitanju zaštita spoljnih granica EU.Zato su i nagrađeni ulaskom u šengenski prostor, a Bugarska i ulaskom u evrozonu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U Nemačkoj je decenijama važio slogan „nikad više rat“, a sada nemačke obaveštajne službe najavljuju mogućnost da Savezna Republika bude napadnuta do kraja ove decenije. Kancelar Fridrih Merc definisao je novonastalu situaciju rečenicom: „Nismo u ratu, ali nismo ni u miru.“ Pacifizam je u Nemačkoj bio način života čiju su cenu plaćali drugi i više se radilo o želji da se ne „prljaju ruke“, čuvajući konformizam, nego što je posredi bila iskrena ljubav prema miru.Berlin je potpuno nespremno dočekao geopolitičke promene na planeti. I pored serije signala prethodnih decenija, u Berlinu su sve do početka ruske invazije na Ukrajinu glumili nojeve. Tako je Savezna Republika postala najranjivija zemlja među velikim evropskim NATO članicama: ima najveći logistički i infrastrukturni vojni deficit, najgore opremljenu i obučenu vojsku i, što je najosetljivije za jednu zemlju, nevoljno stanovništvo da brani otadžbinu podnoseći žrtvu i lišavajući se ugodnosti, benefita i blagostanja. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Avantura u koju su Engleze, Škote, Velšane i Irce sa Alstera gurnuli Boris Džonson, Najdžel Faraž i Džeremi Korbin, uz velikodušnu podršku Kremlja ali i Donalda Trampa, počinje da ispostavlja svoje paprene račune.Pokojni Jevgenij Prigožin nije samo vlasnik Vagnera već je i osnivač najveće planetarne fabrike trolova “Internet Reasearch Agency” koja već godinama širi lažne vesti, unosi konfuziju, propagira teorije zavera i denigrira EU, SAD i NATO. Referendum za Bregzit bio je prvi veliki uspeh ruskih trolova i botova koji je drastično povećao apetit i ambicije Moskve. Bez Džeremija Korbina na čelu Laburističke stranke, logističke podrške Moskve na društvenim mrežema i medijima pod kontrolom Ruperta Mardoka, dvojac Najdžel Faraž i Boris Džonson verovatno ne bi uspeo da realizuju Bregzit. To su činjenice kojih se “bregziteri”, ali i Britanci generalno, stide, štaviše veoma burno reaguju pokušavajući da negiraju realnost. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi se vraćamo ratu u Persijskom zalivu.U Vašingtonu, Jerusalimu i Teheranu svi već uveliko spremaju narativ za proglašenje „pobede“, a Vladimir Putin, Si Đinping i Redžep Tajip Erdogan čekaju i nadaju se negativnom epilogu rata za Sjedinjene Američke Države i Zapad u celini, da bi povukli sledeće poteze.Za ruskog predsednika takav ishod bi značio povećanje šansi da završi u svoju korist invaziju na Ukrajinu, za kineskog lidera otvorio bi put za osvajanje Tajvana, po mogućstvu mirnim a ne ratnim sredstvima, i na kraju za turskog predsednika to bi bio dobar uvod u završni obračun sa Izraelom za vodeću poziciju u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku.Na Bliskom i Srednjem istoku, već vekovima, važi pravilo da je mnogo važnije kako nešto ili neko izgleda nego kakav je zaista. Izrael je sledeći tu maksimu izgradio čitavu svoju politiku do 7. oktobra 2023. godine a Islamska Republika je bazirana na projektovanoj slici koju širi režim u Teheranu. Reč je o miksu persijske pragmatičnosti i verskog fanatizma koje ajatolasi i mule gotovo savršeno kombinuju.Persijanci su prihvatili islam, između ostalog, jer su svesni da samo uz pomoć Kurana mogu da se nametnu kao lider i hegemon susednih naroda i celog muslimanskog sveta u kome su Arapi većina. U tom kontekstu dolazi i samoproglašenje Islamske Republike u zaštitnika Palestinaca i prioritetni cilj da se uništi Izrael. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi bavimo se srpsko-američkim odnosima, ali i generalno odnosom nove Trampove administracije prema našem regionu. Prioritet Vašingtona u Srbiji i generalno na Balkanu je da izbaci Rusiju sa našeg poluostrva u bezbednosnom i energetskom sektoru i da suzi prostor delovanja Kine koliko god je to moguće. Sa velikom znatiželjom očekuje se objavljivanje prve tzv. „crne liste“, po novom američkom Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane, na kojoj će biti i imena ljudi iz Srbije. Ta lista bi trebalo da izađe na svetlost dana do kraja marta ili početkom aprila.Takođe, Trampova administracija ima nameru da krajem ove godine ili u prvoj polovini sledeće vrati na sto pitanje odnosa Srbije i Kosova i pokuša da ga reši. Čeka se presuda Hašimu Tačiju, ali i novi izbori na Kosovu. Generalno, prema rečima naših kontakata u sedištima SAD i EU, niko nije mogao da pretpostavi da će odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Trampove administracije biti do te mere loši kao što su sada. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 123, specijalnom izdanju Georeporta analiziramo sa direktorom i glavnim urednikom Nedeljnika i Velikih priča Veljkom Lalićem realizaciju obećane „osvetničke politike“ Donalda Trampa.Osveta njujorškog tajkuna nije se limitirala samo na Republikansku stranku i vašingtonsku administraciju već se proširila i na spoljnopolitički plan. Osim „maltretiranja“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nadmenog i bahatog tretiranja evropskih saveznika u NATO-u, Tramp je uhapsio predsednika Venecuele Nikolasa Madura u njegovom bunkeru u Karakasu, likvidirao je iranskog vođu ajatolaha Alija Hamneja, i sada se svi pitaju – ko je sledeći?U podkastu se analizira i kampanja za midterm izbore, ali i priprema terena za izbore kandidata za predsedničku trku za Belu kuću 2028. godine. Kalifornijski guverner Gavin Njusom favorit je za demokratsku nominaciju, dok je u Trampovom okruženju već počela borba za njegovo nasleđe između potpredsednika Džej Di Vensa i državnog sekretara Marka Rubija.Drugi deo podkasta posvećen je odnosima između SAD i EU i perspektivi relacija između dve obale Atlantika. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Islamska Republika se našla u vrtlogu savršene oluje: izgubila je „osovinu otpora“, poražena je pred očima vlastitih podanika i celog sveta nekoliko puta – što nije beznačajan detalj za režim koji na propagandi bazira svoju moć i vlast – uz inflaciju, sankcije, nestašice struje, pražnjenje vodnih resursa, digitalnu cenzuru i gušenje svih ličnih sloboda.Rišard Kapušćinski, jedan od najvećih novinara XX veka, izveštavajući o padu Reze Pahlavija, zapazio je da je šah pao jer je konstruisao sistem sposoban da brani samo sebe a da ne zadovoljava potrebe naroda. Više-manje istu grešku pravi i teokratski režim kome je puko preživljavanje precrtalo sve druge prioritete. Odatle, tako surove i nemilosrdne akcije protiv građana koje režim vidi kao opasnost. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Prosvetljeni aristokrata, čovek od integriteta, slavofil, zagovornik liberalnih ideja, demokratski orijentisan, protivnik rata protiv Srbije, patriota i neko ko bi, da je ostao živ, možda spasao "crno-žutu" monarhiju njene propasti!?  Ili, mizantrop, rasista, ratni huškač, papučić svoje žene,  marioneta u rukama Vilhelma Drugog i grobar Austro-Ugarske monarhije koji je sa kajzerom kovao plan kako da Austriju pretvori u provinciju Drugog rajha, samo da bi njegova deca mogla da postanu kraljevi!? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobrodošli u CXVI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U prethodnim epizodama smo u više navrata objašnjavali razliku između taktičkih i strateških pobeda. U poslednjih par nedelja dobili smo još jedan veoma dobar primer za uočavanje te razlike, koju mnogi ne vide ili ne razumeju. Rusija je kao jedan od ključnih uslova za uspostavljanje mira sa Ukrajinom postavila predaju delova Donbasa koje nije uspela da osvoji.Kada je počinjala ruska invazija na Ukrajinu, Moskva je imala strateški cilj da vrati Ukrajinu pod svoju kontrolu nametanjem marionetske vlade u Kijevu. Zatim je taj cilj prekrojila u formiranje tzv. Nove Rusije, a to znači zauzimanje cele severne obale Crnog mora sve do Odese i Buče, praktično oduzimanje izlaza na more Ukrajini.Četiri godine kasnije, Moskva nije uspela da osvoji ni ceo rusofonski deo Ukrajine koji je trebalo „šapatom da padne“. Na kraju su u Kremlju, privremeno, rešili da se zadovolje taktičkom pobedom, što bi bilo kompletiranje osvajanja Donbasa i zaleđivanje sukoba na postojećim linijama fronta. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dobro došli u CXV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U Srbiji su ćutali kada su Vojislav Koštunica i njegovi saradnici precrtali atlantske integracije iz srpske budućnosti, ćute i danas, u dobroj meri, kada Aleksandar Vučić briše evropske integracije.Predsednik Srbije defakto je zaustavio Srbiju na evropskom putu. Izostanak Srbije sa poslednjeg samita EU – Zapadni Balkan u Briselu nije izuzetak ili incident. To je poruka da zvanični Beograd ne želi da ispuni uslove za nastavak procesa evropskih integracija. Ono što je salonski nacionalista započeo, završava radikalski.Međutim, za budućnost Srbije je mnogo više zabrinjavajuća pojava da čak i oni koji se bore protiv Vučićevog režima krive EU i optužuju je, koristeći sve floskule i lažne vesti ruske i kineske propagandne kuhinje.Vlasti u Beogradu neće formalno zamrznuti evropske integracije iz taktičkih razloga, jer su svesne da bi se bez novca iz evropskih fondova, evropskih direktnih investicija, novca koji dolazi od građana Srbije iz EU i, pre svega, bez ekonomske saradnje sa članicama EU, suočile vrlo brzo sa socijalnim nemirima i bankrotom. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.