Pantelićev Georeport

Dobrodošli u CLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.“Volim mnogo Francusku, ali je volim previše da bih bio nacionalista“, čuvena je rečenica Alberta Kamija, francuskog pisca, filozofa, nobelovca. Ako bismo sledili Kamijevu osvetljenu stazu, mogli bismo da zaključimo da u Evropi sve manje ljudi previše voli svoju zemlju. Čini se da nije moguće voditi politiku koja nije bazirana na treš ili fetiš nacionalizmu, koji se prodaje kao vrhunski patriotizam, a u multietničkim zemljama najveća etnička grupa ga često plasira kao „građanski koncept“.Jačanje ekstremne desnice i agresivnog nacionalizma na Starom kontinentu ima tri, uslovno rečeno, oca: pogrešna imigrantska politika, maligna propaganda Rusije i cilj desničarskih snaga bliskih Trampovoj administraciji da zaustave proces federalizacije EU i da kreiraju Evropu nacija, gde bi od EU ostalo samo jedinstveno tržište i ništa više.Nesposobnost tzv. mejnstrim vladajućih stranaka u EU da vode efikasne i svrsishodne imigracione politike, kao i nerazumevanje za najsiromašnije i najmanje obrazovane slojeve društva, koji imigrante vide kao nelojalnu konkurenciju na tržištu rada, privilegovanu grupu za socijalna davanja i pretnju za bezbednost, odnosno kao izvor kriminala, gurnuli su nekada tradicionalno levičarsko biračko telo u ruke ekstremne desnice.Sa novom političkom geografijom u Evropskom savetu, kojom bi dominirale evroskeptične desničarske snage, više ne bismo imali agendu čiji je cilj dublja integracija EU i eventualna implementacija agende Marija Dragija, već promenu političkog pravca ka tzv. Evropi nacija, a to znači, na srednji i dugi rok, pripremu za sukobe između evropskih zemalja nakon jednog veka mira i prosperiteta. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Odlazeći predsednik Francuske Emanuel Makron jeste uspeo u nameri da oslabi, gotovo obesmisli, umerenu desnicu i umerenu levicu, ali je istovremeno proizveo mnogo veću kolateralnu štetu jer je delegitimizujući socijaliste i republikance ojačao ekstremnu desnicu i radikalnu levicu, otvarajući put za Marin Le Pen i Žan-Lika Melanšona. Drugo negativno nasleđe Makrona biće veoma nestabilan politički sistem budući da je došlo do „balkanizacije“ partijske panorame i budući stanovnik Jelisejske palate neće imati otvoren put za dobijanje većine u Nacionalnoj skupštini, čak i u slučaju da raspiše vanredne izbore, što je vrlo verovatno imajući u vidu aktuelni parlamentarni sastav.Od izbora za Evropski parlament i zatim prevremenih parlamentarnih izbora Francuska se nalazi u konstantnoj političkoj krizi budući da u Nacionalnoj skupštini ne postoji stabilna većina. Predsednik Makron je u drugom mandatu promenio pet premijera za četiri godine, nešto što se u Francuskoj nije videlo još iz perioda Četvrte republike neposredno posle Drugog svetskog rata.Predsednička izborna kampanja u Francuskoj je već počela, a ritam kampanje kao i teme diktiraju ekstremna ultranacionalistička desnica i radikalna islamo-levica. Vrlo je indikativno da se pripadnici Nacionalnog okupljanja ljute kada ih definišu kao ekstremnu desnicu, baš kao i članovi Nepokorene Francuske koji odbacuju definiciju „islamo-levičara“. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Saudijska Arabija i Iran su dva suprotna sveta i pored toga što su veoma mlade nacije imajući u vidu da je prosečna starost u obe zemlje oko 30 godina.U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava koje su sličnosti i razlike između dva režima i ko će pobediti u trci za prevlast – koja se seli i na atomski nivo.Obe zemlje su diktature, surove i bezobzirne, razlika je u tome što kraljevska familija u Rijadu kupuje privilegijama i blagostanjem društveni konsenzus i vernost podanika, dok teokratski režim u Teheranu nema ni prirodna bogatstva ni druge izvore prihoda koji bi mu omogućili da kupuje poslušnost građana i zato upotrebljava brutalnu silu, uključujući javna vešanja disidenata i slobodoljubivih ljudi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Španci se više ne dele na frankiste i antifrankiste, već na antifrankiste i antiantifrankiste, sa jednakim nabojem, održavajući u životu teoriju o dve Španije koje su naučile da žive jedna pored druge, ali ne i zajedno. Nijedan član PSOE ne može da pređe preko činjenice da je Narodnu partiju osnovao Manuel Fraga Iribarne, Frankovo političko dete. Na drugoj strani, i narodnjaci imaju čitavu lepezu istorijsko-kulturoloških motiva zbog kojih je koalicija sa socijalistima isključena.Identitetske razlike su toliko velike da bi i sam pokušaj kreiranja velike koalicije predstavljao neoprostivu izdaju. Španija nema konsensualni bipolarni politički sistem kao Nemačka, već konfliktualni. Velika koalicija bila bi smrtonosna i za socijaliste i za narodnjake, budući da bi posle tog iskustva, na sledećim izborima, obe političke formacije bile pregažene od ekstremne levice, odnosno ekstremne desnice. Odnosno, PSOE bi završio kao grčki PASOK, a narodnjake bi zadesila sudbina republikanaca (bivših degolista) u Francuskoj. Sa ekstremnom levicom i ekstremnom desnicom u borbi za vlast, ne bi bila ugrožena samo stabilnost Španije, već i njen opstanak kao takav Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Bitka za dominaciju nad planetom u 21.veku će se voditi u Tajvanskom moreuzu. Kina ne može da postane najjača sila na svetu bez Tajvana, SAD ne mogu da ostanu planetarni hegemon ako ispod njihovog kišobrana nije “nepotopivi nosač aviona”, kako je Tajvan definisao američki general Daglas Mekartur tokom Korejskog rata. Američki i kineski generali se slažu da u sledećoj deceniji može da bukne rat na zapadnoj obali Pacifika dok se na obe strane navikavaju na ideju da bi moglo da dođe do konflikta.Tajvan je već jednom bio moneta za potkusurivanje u odnosima Vašingtona i Pekinga i zato u Tajpeju strepe od Donalda Trampa, trgovca zalutalog u politiku, dovoljno narcističnog i naivnog da zbog jednog ili par unosnih kratkoročnih poslova dovede u pitanje geostrateške prednosti i pozicije SAD na duge staze. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novom Pantelićevom Georeportu govori se o motivima i pozadini pisma nemačkog kancelara Fridriha Meca o Ukrajini i proširenju EU. Objašnjavamo šta znači „postepeno članstvo“ za države Zapadnog Balkana a šta sui generis rešenje za Ukrajinu, odnosno zašto „postepeno članstvo“ ne znači blokiranje Srbije i komšijskih zemalja i zašto će trebati još mnogo vremena da prođe pre nego što Ukrajina postane punopravna članica. Na stolu je i nova američka realnost u vođenju spoljne politike, odnosi Vašingtona i Moskve, relacije između SAD i EU u svetlu nove podele sveta na interesne sfere između velikih sila. Deo Georeporta posvećen je Srbiji koja umesto da ispunjava domaće zadatke, kreira nove probleme i dovodi u pitanje ispregovarane uslove sa EU. Na drugoj strani Crna Gora napreduje ka ostvarenju cilja da postane članica EU u 2028. ili 2029. godini i u tom kontekstu Podgorici ide u prilog da Island uskoči u isti voz kao i da Ukrajina dobije status sui generis unutar EU. Bosna i Hercegovina i Kosovo su u lošijoj poziciji od Srbije. Milorad Dodik je izašao iz ugla i ponovo je najjača politička figura u BiH zahvaljujući napravljenom dilu sa Amerikancima, a bošnjačka politička elita je potpuno dezorijentisana usled promene politike Vašingtona. U Prištini Aljbin Kurti plete mrežu za uspostavljanje potpune kontrole nad Kosovom.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMpČitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U ovoj epizodi se bavimo promenom vlasti u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj i u Rumuniji. U sve tri zemlje su nacionalisti i ultranacionalisti odigrali važne uloge, bez obzira na to da li se kvalifikuju kao proevropske, evroskeptične ili čak antievropske, u promenama vlasti u Budimpešti, Sofiji i Bukureštu.Tisa Petra Mađara ima dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu i prema najavama trebalo bi da približi Budimpeštu Briselu, dok je veliko pitanje kojim putem će krenuti Bukurešt i Sofija.Za razliku od Mađarske, Rumunija i Bugarska nisu postavljale klipove u točkove EU, štaviše, ako izuzmemo ponašanje Bugara prema Severnoj Makedoniji, bili su prilično konstruktivni, pogotovo kada je u pitanju zaštita spoljnih granica EU.Zato su i nagrađeni ulaskom u šengenski prostor, a Bugarska i ulaskom u evrozonu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.