TAMPON ZONA

Žene su bile i ostale prva linija svake borbe za dostojanstvo, obrazovanje i pravdu. Danas, u trenutku kada su institucije urušene, a struka devalvirana godinama loših odluka i sistemskog zanemarivanja, izuzetno je važno da se njihov glas čuje daleko i glasno.U novoj epizodi ugostile smo tri izuzetne žene koje se nalaze na studentskoj listi:dr Mariju Marunu, profesorku sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu,dr Sanju Belić, profesorku hemije sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, iJelenu Živković, radnicu iz Leskovca.Pričamo o tome kako su obrazovanje, radnička prava, urbanizam i nauka devastirani u Srbiji pod režimom SNS-a. U ovoj epizodi otkrivamo:Šta se nalazi u planu i ključnim tačkama studentske liste i zašto nam je potrebna promena iz korenaKako izgleda stvarni život žena u unutrašnjosti Srbije i kakva je svakodnevica žena sa više od 45 godina koje se vode kao „teško zapošljiva kategorija”,Na koji način je struka srozana, ali i kako ponovo da vrati integritet i društvenu odgovornostZašto je ženski glas presudan na ovim izborima i zbog čega borba ne prestajeOvo nije samo razgovor o politici - ovo je poziv na solidarnost, buđenje i akciju. Studentska borba nam je pokazala put, a prisustvo naučnica, aktivistkinja i radnica na listi dokazuje da alternative postoje. Epizoda je nastala u saradnji sa Befemom.

Današnju epizodu otvaramo pitanjem koje nas je sve protreslo: Šta nam slučaj Jeffreyja Epsteina zapravo govori o svetu u kom živimo? Objavljivanje ovih dokumenata nije samo pravosudni epilog jednog užasnog slučaja, već rendgenski snimak trulog društva u samom vrhu svetske moći. To je dokaz da tamo gde se koncentriše ogroman kapital, ženska tela često postaju meta.Ali, Epstein nije izolovan incident na dalekom ostrvu. On je simbol sistema.U ovoj epizodi istražujemo:Globalni potres i lokalne pukotine: Ko su „naši“ Epsteini, gde se kriju i kakvu zaštitu uživaju unutar naših institucija?Digitalni front i manosfera: Kako algoritmi i digitalne horde mrzitelja žena postaju saveznici predatora, pretvarajući mizoginiju u profitabilan sadržaj?Pravo na izbor pod opsadom: Zašto su abortus i telesna autonomija ponovo glavne mete antirodnih pokreta i ko finansira tu regresiju?Vrh piramide: Zašto, uprkos tome što su žene obrazovanije i osvešćenije nego ikada, centri moći ostaju nepromenjeni i hermetički zatvoreni?Ako su stare institucije zakazale u zaštiti žena, koji su naši mehanizmi borbe? Kako da radikalna solidarnost postane jača od sistema koji hrani predatore?O ovim teškim, ali neophodnim temama, danas razgovaramo sa ženama koje godinama seciraju naše društvo:Biljanom Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije,Hristinom Cvetinčanin Knežević, sociološkinjom (koju znate i kao Feminizam iz teretane),Jovanom Markulić iz Autonomnog ženskog centra.Slušamo se. Jer ćutanje je prostor u kojem predatori rastu.Podcast je nastao u saradnji sa ‪@BefemFeministickiCentar‬ , a uz podršku Kvinna till Kvinna Foundation i UK International Development.

Serija @sramhr nastala kao domaća adaptacija planetarno popularnog norveškog formata "Skam", postala je mnogo više od puke franšize – ona je postala ogledalo savremene mladosti u regionu. Pod rediteljskom palicom Jelene Gavrilović, serija je osvojila brojnu publiku zahvaljujući svojoj autentičnosti i hrabrosti da progovori o temama koje društvo često gura pod tepih. Kroz inovativnu digitalnu strategiju, gde su životi likova nastavljeni na društvenim mrežama u realnom vremenu, granica između fikcije i stvarnosti je tanka, čime je stvoren dubok osećaj identifikacije kod mladih. Ipak, ono što "Sram" izdvaja jeste njegova duboka edukativna dimenzija i uloga sistema podrške; serija ne samo da mapira probleme, već pruža direktno razumevanje i validaciju mladima koji prolaze kroz krize identiteta, nasilje ili mentalne izazove u trenutku kada su im oni najvažniji i najveći. U ovom razgovoru sa Jelenom idemo iza scene, pričamo o celom procesu pripreme serije i saradnje sa glumcima i glumicama. Govorimo o temi odrastanja i fenomena "devojaštva", preko univerzalnog osećaja srama, pa sve do poslednje sezone koja je, kroz suptilan i emotivan prikaz istopolne ljubavne priče, postavila nove standarde u predstavljanju marginalizovanih iskustava u našem medijskom prostoru.Podržite našu održivost na : / tamponzona ili preko našeg shopa www.tamponzona.rs/shop*Ovaj podkast serijal nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Mreže za izveštavanje o različitosti. Za njegov sadržaj isključivo je odgovorna Tampon zona i on ne odražava nužno stavove Evropske unije niti programa Mreže za izveštavanje o različitosti.

Ovogodišnja dobitnica prestižne nagrade "Dobrila", Radmila Gujaničić iz Užica, više je od aktivistkinje – ona je arhitektica promene u ruralnim sredinama. Od osnivanja prve feminističke grupe u Zapadnoj Srbiji - Ženski centar Užice, preko formiranja 13 ženskih zadruga, pa sve do uvođenja konkretnih pravnih mehanizama za zaštitu žena od nasilja, Radmilin trag je neizbrisiv.U ovom intervjuu pričale smo o značaju nagrade Dobrile Vasiljević Smiljanić, ali i o važnosti delovanja feministkinje i mostograditeljke Sonje Drljević. Posebna pažnja posvećena je ključnoj ulozi feminističkog obrazovanja u transformaciji svesti žena na selu, kao i njenoj neiscrpnoj borbi protiv nasilja koja je rezultirala uvođenjem konkretnih sistemskih rešenja i regionalnih usluga podrške. Za kraj, razgovaramo o tome kako aktivizam ne poznaje godine – Radmila otkriva šta je pokreće da i iz penzije nastavi da pomaže seoskim ženama i kakvu poruku šalje novim generacijama koje tek stupaju na put borbe za ravnopravnost.

U ovoj epizodi podkasta JOJ MAJKO koji radimo u saradnji sa ‪@plazmazvanicnikanal‬ imale smo priliku da ugostimo jednu devojku koja nam boji dane svojim humorom, budi nas svojim aktivizmom i bez zadrške govori o životu kakav jeste. Naša gošća je stand-up komičarka - Jagoda Jovanović.Pišite utiske!Serijal vode: Iva Parađanin Lilić i Bojana Kovačević Dorićv

U novoj epizodi JOJ MAJKO podkasta koji radimo u saradnji sa ‪@plazmazvanicnikanal‬ došla nam je mama i edukatorka koja kroz iskustvo, znanje i iskrenost gradi zajednicu podrške za roditelje - Milena Kostić. ‪@mamaizmagareceklupePričale smo o dojenju, putovanjima sa decom i onim stvarima koje u domaćinstvu sa šestoro dece nestaju brže nego što stignete do prodavnice.Pišite utiske!Serijal vode: Iva Parađanin Lilić i Bojana Kovačević Dorić

Razgovor koji menja i posle kog sigurno nećete biti isti. Emotivan, težak, ali pun svetlosti. Alen Muhić je roðen 1993. godine tokom rata u Bosni i Hercegovini. Majka, koja je preživela silovanje u ratu, po rođenju ga je ostavila u bolnici u Goraždu, gde ga je domar pronašao i usvojio. Istinu o svom poreklu saznao je sa devet godina.U svojoj knjizi “Ja sam Alen” on piše o svom postanku. O ljubavi koja ga je odgajala, o otpornosti, isceljenju i progovaranju nevidljivih - dece nastale iz ratnog silovanja. O susretima sa biološkom majkom i ocem, o seksualnom nasilju u ratu, o važnosti zaokruživanja istine, slušajte u razgovoru koji smo zabeležili tokom promocije Alenove knjige u Beogradu.